[vc_row full_width=”stretch_row_content_no_spaces”][vc_column][vc_column_text css=”.vc_custom_1448816195862{margin-top: -50px !important;margin-bottom: -15px !important;padding-top: 15px !important;padding-right: 15px !important;padding-bottom: 15px !important;padding-left: 15px !important;background-color: #de543e !important;}”]

Kada je reč o OIE, geotermalna energija zauzima veoma važno mesto.
Mnogo je razloga za to, ali su najvažniji konstantna dostupnost koja ne zavisi od godišnjeg doba, neograničenost i relativna jednostavnost i dugotrajnost instalacione opreme.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=”1/2″][vc_single_image image=”17726″ img_size=”large” style=”vc_box_outline” border_color=”pink” css_animation=”bottom-to-top”][vc_column_text css=”.vc_custom_1448749810629{padding-top: 15px !important;padding-right: 15px !important;padding-bottom: 15px !important;padding-left: 15px !important;background-color: #de543e !important;}”]

U poređenju sa drugim OIE nepravedno je zapostavljena jer se iznenađujuće veliki značaj pridaje energiji vetra koga na odličnim lokacijama ima maksimalno 7 – 8 meseci godišnje, energiji Sunca čija dostupnost varira kako na dnevnom, tako i na nivou godišnjih doba, dok je hidroenergija uslovljena klimatskim promenama i padavinama, a biomasu je potrebno naći, sakupiti, transportovati, uskladištiti, itd.

[/vc_column_text][/vc_column][vc_column width=”1/2″][vc_single_image image=”17740″ img_size=”large” alignment=”right” style=”vc_box_outline” border_color=”pink” css_animation=”bottom-to-top”][vc_column_text css=”.vc_custom_1448814672779{padding-top: 15px !important;padding-right: 15px !important;padding-bottom: 15px !important;padding-left: 15px !important;background-color: #de543e !important;}”]

Geotermalna energija se najčešće koristi za proizvodnju električne energije i kao izvor toplote¹. Kada je u pitanju grejanje, geotermalna energija će u budućnosti biti ubedljivo najvažniji obnovljivi resurs.

[/vc_column_text][vc_column_text css=”.vc_custom_1448815368132{margin-top: -28px !important;padding-top: 0px !important;padding-right: 15px !important;padding-left: 15px !important;}”]

¹ U prosečnom evropskom domaćinstvu oko 80% potrošene električne energije odlazi na grejanje prostora. Upotrebom geotermalne energije za grejanje, potrošnja struje u te svrhe se smanjuje proporcionalno.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=”1/2″][vc_single_image image=”17743″ img_size=”large” alignment=”center” style=”vc_box_outline” border_color=”pink” css_animation=”bottom-to-top”][vc_column_text css=”.vc_custom_1448749919144{padding-top: 15px !important;padding-right: 15px !important;padding-bottom: 15px !important;padding-left: 15px !important;background-color: #de543e !important;}”]

Izvor geotermalne energije je deo Zemljinog jezgra – omotač, koji je u tečnom stanju i u konstantnom kretanju. Njegova temperatura je po najnovijim merenjima oko 6.000 0C, i različitim mehanizmima velika količina te energije se kreće prema Zemljinoj kori. Nama je dostupna u maloj količini u površinskom delu dubokom tek nekoliko kilometara. Akumulira se u stenama, podzemnoj vodi, pari, magmi, itd. i u zavisnosti od sredine gde je nalazimo nazivamo je petrogeotermalna, hidrogeotermalna, magmogeotermalna. Eksploatacija geotermalne energije se obavlja iz izvora podzemnih voda ili bušotina, a u skorije vreme je počela komercijalna proizvodnja električne energije iz energije vrućih stena uz eksperimentalno korišćenje vulkanske magme.

[/vc_column_text][/vc_column][vc_column width=”1/2″][vc_single_image image=”17742″ img_size=”large” style=”vc_box_outline” border_color=”pink” css_animation=”bottom-to-top”][vc_column_text css=”.vc_custom_1448826160869{padding-top: 15px !important;padding-right: 15px !important;padding-bottom: 15px !important;padding-left: 15px !important;background-color: #de543e !important;}”]

Po radnom fluidu sistemi za korišćenje geotermalne energije mogu biti direktni i indirektni. Kod direktnog sistema koriste se geotermalna izvorišta (bušotine) vruće vode ili pare koja u isto vreme, služe i kao toplotno transportni fluid, odnosno izvor mehaničke energije u proizvodnji struje. Kod indirektnih sistema koriste se drugi fluidi koji kruže u cikličnom sistemu i služe kao prenosni fluid između toplotnog izvora (bušotine, vruće stene…) i toplotnog ponora (korisnika). Postoje i sistemi sa binarnim ciklusom u proizvodnji električne energije koji predstavljaju kombinaciju ova dva. Dalje, sistemi po načinu rada se mogu podeliti na otvorene i zatvorene. Kod otvorenog sistema radni fluid se ispumpava iz zemlje i na kraju ciklusa upumpava nazad ili se ispušta kao površinska voda. Zatvoreni sistem koristi radni fluid koji u zatvorenom kolu promenom agregatnog stanja vrši razmenu toplote sa okolinom.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text css=”.vc_custom_1448825924846{margin-top: -15px !important;margin-bottom: -15px !important;padding-top: 15px !important;padding-right: 15px !important;padding-bottom: 15px !important;padding-left: 15px !important;background-color: #de543e !important;}”]Literatura o ovoj tematici je široko zastupljena i stoga ćemo se zadržati na sistemima koji podrazumevaju korišćenje toplotnih pumpi – nisko temperaturnim sistemima koji se koriste za grejanje odnosno hlađenje.
Nisko – temperaturni sistemi grejanja pomoću toplotnih pumpi su ubedljivo najzastupljeniji način grejanja trenutno u Evropi, kako u stambenom tako i u komercijalno – poslovnom prostoru.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]